Ajme meni, a što je ovo ugrijalooo.....
Bogu dušu...Bog je neće....ajmeeee.... Udrija ovi zvizdan pa grije li ga grije.... Čini mi se, mozak mi je zakuva.... Ni ovo more više nije ka što je bilo, čovik se sad u njemu ne može oladit. Čini mi se da je more za deset stupnjeva toplije, a sve od ovi pusti furešti....Koliko i se samo spuštalo amo k nami.... pa to je čudo, kada nigdi drugo na svitu nema mora ma u nas...
Mogu razumit recimo Mađare, Austrijance, ove , one ..... jer oni bidni nemaju svoga mora, ali mi nikako ne ide u ovu moju glavinu.. ma što Taljani i Slovenci dolaze amo... pa Bog i pomoga..... zar nemaju svoga mora??.... Da san ja vlast ja bi s granice vraćala sve one koji imaju svoje more..a jel tako?... Neka dođu zimi i razgledavaju lipote Lipe nam Naše, a ne usrid ove ugrije božije...eeee....
Evo smo se Mare i ja spuštale jutros doli do Kolovara...moooore ljudi, sve jedan na drugon, a one puste dičine.. ciču, viču kada i 'ko dere.....
Kada je doša kraj svita...kada je doša vrag po svoje, a spasit će se samo oni što barenko nožni palac drže u moru.... tako van je to izgledalo...oslobodi me Bože........
Ma sve bi mi to istrpile da nam nika obitelj s dičinon nije zauzela naš položaj... Tu se Mare i ja kupamo još od dičiji dana, lipo misto, u debelom ladu, a malo uzdignuto pa vidiš sve i svakog sve do onog velikog mula, ni'ko nam nije moga nikad promać.
A što će mo sad... a di će mo .... još bi se ja i smistila negdi, ali Mare neće ni da čuje, oće svoje staro misto, kada je tu guzicu ostavila...
Zapuvala se Mare pa se počela raspravljat s ovin ljudin... da neka se maknu jer da je to njeno misto.... i da što oni mislu... da mogu di i je volja??... i da se je ona pa skoro i rodila na tom mistu... i da joj je tu na ton mistu začet i najstariji sin i neka se odma dižu otle jer da će i sve potaracat po plaži... ajmeeee....
A srama ljudi moji, guran je ja... vučen... al neda se Mare, trza se, zapinila, zajapurila, ajme.... evo će je šlagirat, pripala se ja, ma koji joj je vrag....i ajmo ća Mare...govorin joj ja....i pušti ljude na miru....ajmo tamo do fontane... eno tamo ima mista kolko oš.... Ošini me Mare pogledon priko oćala...pa da što je meni??...zar san ja poludila pa se tako lako pridajen??... i da ona ne posustaje i da je to njeno misto i gotovo........
A onda šok...Mare problidi ka krpa... ćapa me za ruku pa promuklo poče šapćat... ajmeee..vidi...ajmeee..vidiiiii...okrene se pa biiiiž... priko onog pustog svita.. što priskačući, što gazeći.. uteče Mare pravo prema fontani... Možete zamisliti... ostado ja u čudu...ma koji joj je lipi vrag??... A lude li žene ljudi moji...nema mi druge ma poći za ludon...
Legla Mare na šugaman, a šešir navukla na oči i samo ajmeče....ajmeee...ajmee.. Prošlo je i deset minuti prije nego san uspila razumit što mi oće reć....
Ono je on....ono je on....šapće Mare kada je makla..... pripoznala je tetovažu na prsima čovika s kojin se svađala...Čeha koji je bija njezina velika litnja ljubav od prije Bog te pita koliko godina... Isti oni što joj je pomoga na iston ton mistu začeti starijeg joj sina...
Oladila moja Mare... Nit' se miče, nit' pomiče...a najgore je to što je ostala bez teksta... ma možete li vi to virovat, Mare ... muči.... ostala bez teksta...prvi put u životu. Gledan i nevirujen.... Mare - a nije Mare....
Vaša casalinga..
.jpg)
