Slomio vam se USB? – ništa zato, ja imam rješenje za vaš problem. Sve što vam triba je babulj (kamen) kakvi ste možda vidili kod one blogerice melanzane (neš' imena) ajme samo da ona ne vidi ovo… nemojte joj reći...
E pa takav kamen me je spasija. Netriban vam govoriti koji snig je pa u Zadru...dobro, dobro, znan da je pa i kod vas...
Što s jednog (zimskog) što s drugog ( litnjeg ) balkona, uslikala ja, pa mogu slobodno reći stotinjak slika, pa reko, stavit ću ih na blog pa nek cili svit vidi ovu lipotu...
I u svoj toj pripremi, drž tamo drž amo......, kad nisan pala u nesvist, na podu uz kompjutor leži komadić crne plastike… Na prvu ja nikako skužiti što je, od čega se to odlomilo.... a onda mi sini. O ne...., USB a što sad....kako ću pribaciti slike s aparata. Za me je to bilo (skoro) ka smak svita ili kada mi je sad ovi moment neko osika ruku.
Mili Bogo, što napraviti...
Uzela ja taj komadić plastike pa okreni pa obrni i uguran plastiku di je i bila pa pokušah pribaciti slike. O, oo... kako da neš..., neće pa neće. Vidin ja klimavo je to, moraću s nečin podbočiti. Uzmen babulj što mi služi ka pritiskivač papira pa malo tamo pa malo amo ..., oće, evo oće ljudi moji....kad....
Rrrrrrrr.....rrrrrrrrrr......, ma koji li je vrag sad na vratima, ko je tako lega na zvono.. Skočin se onako živčana pa ravno na vrata. Otvorin, kad ono.." A di si ti, nema te k meni na kavu pa reko iden ja viditi što je s tobon". Susida Mara, ma ko će drugi biti. “Draga mojaaaa.., što je ovo zakijaloooo, mene ti je stra i poviriti vanka". "Ajde Mare uđi", reko..
"Oli si ti jope na tom kompjuteru(?), ma koga vraga radiš na njemu svaki i po cili dan".
"Ma pusti me Mare molin te ka Boga, evo mi se nešto ode deštrigalo pa ne mogu pribaciti slike. A baš san lipo uslikala ovi snig s balkona da je milina, pa sad evo već po ure pokušavan popraviti ovi vražji kabel".
"U svakog se vraga tendiš, aa..., a što će ti taj babulj, neš valjda stući kompjuter, ma zovni majstora, šteta ga je razbijati. Ne budi luda, eno ti ovi mali od Stipe, on ti se puti u te kompjutere. On ti je svršija studije o kompjuterima, njega zovni, ne budi luda, ostavi se tog kamena....".
"Ajde Mare lipo kvragu, ma pušti me, što si me se uvatila. Ma ovi kamen mi triba za podbočit ovo sranje od ovog kabela, a ne za razbijanje po kući". Ala lude žene...promrmljan sebi u bradu.
"Ajme meni koji ti je vrag?, oli si skroz pomanitala, ja te lipo učin, a ti mene šalješ k vragu. Koji ti je vrag, što ti je. Kad te već toliko gnjavi, a ti ga ugasi. Uvati se čega pametnijeg (?). Mogla bi s menon heklati, jesi vidila koju san mustru dobila od nevistine mi matere. Ajde, pa ćemo zajedno.
I kani se tog svog "gloga", što će ti to. Meni ti je to baš bez veze. Razgovarati s ženama koje niti znaš niti poznaš. Ma o čemu toliko pripovidate da mi je znati, a jedna o drugoj ne znate pod milin Bogon ništa. Ma nema meni lipšeg razgovora nego kad ja pričan oči u oči, ka s tobon sada".
"Blog, Mare, blog a ne glog... e fala ti Bože evo san ga napravila, evo oće, evo pribaciva slike. Evo Mare, vidiš li ti to.. Uspila san, uspila san.. E fala i melanzani, spasila je situaciju..."
A sad lipi moji evo i par sličica, napokon.
Vaša casalinga.
.jpg)
.jpg)
